Spontana igra u prirodi
Nase detinjstvo
Kada se osvrnemo na naše i detinjstvo naših roditelja , sve najlepše uspomene nosimo iz parka, komšijine vikendice, školskog dvorišta, ulica punih dece… Jasno je da smo većinu slobodnog vremena provodili istražujući spoljašnji svet. Bili smo napolju –u prirodi , dok današnju , svoju decu , zatičemo kako se igraju izmedju 4 zida.
Lastiš, školice, penjanje na drvo, žmurke, igre autućima 1-2-3, zamenili su telefoni , televizija, video igre.
Vremena se menjaju , boravak na vazduhu i dečija igra posebno mladje dece, zavise od roditelja. A velika je razlika izmedju dečije spontane igre i igre , odnosno vremena za igru koju su isplanirali roditelji vodjeni „brzim“ načinom života. Iako su obe igre važne za dete , čini se kao da spontana igra polako nestaje u dečijim životima.
Uvek nekuda zurimo…
Dan ispunjen dodatnim aktivnostima kod mladje dece, treninzima, domaćim zadacima i učenjem kod malo starijih ne ostavlja dovoljno prostora za spontanu igru.
U savremenom svetu , svetu kojem mi pripadamo- potreban je reset – ponovo složiti „kockice“ , napraviti predah od „opterećene“ svakodnevnice . Predah , koji će deci doneti pre svega fizičku , mentalnu i društvenu korist.
Povedite decu u šumu, park, negde gde je sve „zeleno“ . Dozvolite im da se u početku dosadjuju, dosada budi maštu i podstiče ih na razmišljanje. I opustite se.
Priroda zove
To je najjednostavnije zadovoljstvo koje možete pružiti svojoj deci ali i najvažnije : spontanu igru, boravak u prirodi i na svežem vazduhu.
Gradsko okruženje zahteva usmerenu pažnju koja nas iscrpljuje, a kada smo okruženi prirodom, pažnja je bez napora, imamo osećaj zadovoljstva a ne umora.
Zraci sunca, zvuk vetra , dodir peska-smanjuju napetost i aktiviraju sva naša čula . Možemo da osetimo, čujemo , dodirnemo i vidimo svet oko nas.
Deca koja češće borave na otvorenom , uspostaviće snažniju vezu sa prirodom – nije samo još jedna „dosadna“ fraza.
Naučiće da je poštuju, brinu o njoj jer im ona zauzvrat daje nešto neprocenjivo – slobodnu igru.
Cemu nas uci spontana igra?
Spontana igra ih uči rešavanju problema, razvija kreativnost , podstiče na istraživanje, igrajući se sa drugima razvijaju socijalne veštine, samokontrolu.
Gotove igračke su im u kući uvek na dohvat ruke , dok će u prirodi morati da se oslone na svoju maštu i igra uloga može da počne… Uz pomoć polomljene grančice postaju dobre vile sa čarobnim štapićem ili hrabri prinčevi sa svojim mačevima, u krošnji niskog drveta ili žbunu mogu pronaći svoje skrovište, praviće kuću za bubice ili kuvati ručak od suvog lišća i cveća -neće biti kraja njihovoj kreativnosti.
I na kraju uzbudljivog dana, umesto zahvalnosti dobijate nasmejano, igrom ispunjeno , srećno dete.
Zato , pravac – priroda !!
